Voðenje varalice je najefikasnije tek kada zaživi nepogrešiva komunikacija izmeðu ribolovca, njegovog štapa i strune. Naizgled je vrlo jednostavno, ali tek posle dugotrajnog iskustva može se izabrati štap koji neæe samo najbolje leæi u vašu ruku, nego æe i do savršenstva preneti sve one sitnije titraje, koje æe vrhom upiti od strune. Ali to je samo poèetak prièe, jer varalica koja se povlaèi pletenicom i ona koja je vezana za kraj monofila, nemaju istu dinamiku kretanja. Upravo se te razlike mogu najbolje osetiti kod džigovanja . Monofil znatno ublažava nagla cimanja i tako (sreæom) i greške koje ribolovac èini. On prosto „umekšava“ voðenje varalice i svojim istezanjem skraæuje putanju dizanja i spuštanja džiga, dozvoljavajuæi mu tako da ga vodena struja blago zanese, èesto i pod kakvu prepreku na dnu. Tako se varalica kreæe prirodnije uprkos greškama ribolovca. KorišÃ¦enjem pletenica svaki pogrešan pokret suviše nervozno cimanje i slièno, direktno se negativno odražava na ponašanje varalice u vodi i upozorava ribu na prevaru. Ali sa druge strane, ma koliko monofilmonofil izgledao kao pravo rešenje, tu su i neke njegove negativne osobine. Pre svega, to je „stomak“ koji ribolovcu otežava da taèno stekne oseæaj, gde je varalica u svakom trenutku. Ponekad se desi da je varalica dotakla prepreku i pre nego što „javi“ štapu preko svoje velike izboèine, varalica se veæ zakaèi. Verujte da je voðenje džiga na monofilu prava golgota, ukoliko ste pre toga radili iskljuèivo sa pletenicama. Možda æe se nekome uèiniti da je u ovom tekstu bilo reèi o naoko nevažnim stvarima, o sitnicama koje nisu bitne, jer kada riba radi uzeæe bilo šta. Pogrešno! Ribe je sve manje, a ribolovaca sve više, posebno varalièara sa najsavremenijim priborom i neverovatnim izborom varalica. Ipak, riba se prvenstveno lovi na znanje i iskustvo, a poèetnièkoj sreæi svaka èast.

U predhodnom delu teksta opisali smo ukratko prednosti i mane struna (monofila i pletenice), koje se koriste pri najsportskijem naèinu ribolova – varalièarenju. O ovim temama ribolovci polemišu godinama, taènije od trenutka pojavljivanja pletenice, koja je gotovo izbacila monofil iz upotrebe, uèinivši ga prevaziðenim za veæinu varalièara. Ipak, nema sumnje da oni najistrajniji varalièari koriste iskljuèivo pletenicu, koja je zbog neistegljivosti savršena i gotovo „bolno“ direktna. Kako bi pokreti varalicom dobili ubedljivu izazovnu mekoæu, neophodno je amortizujuæi efekat monofila nadoknaditi veštinom voðenja varalice. Naime, treba vodit raèuna da nam ruka sada bude „mekša“, pogotovo kada se varalica podiže sa dna. Džigovanje treba obavljati kraæim i nežnijim pokretima. Kod plasiranja varalice treba posebno voditi raèuna da se uskladi opuštanje vrha štapa sa sakupljanjem viška strune. Nikako se ne sme dozvoliti da se pletenica olabavi. Ukoliko o tome ne vodimo raèuna džig se neæe mekano spustiti veæ æe se prosto strmoglaviti. Treba i sa velikim oseæajem praviti prelaze iz faze podizanja u fazu spuštanja džiga. Poèetak podizanja džiga treba izvesti znatno sporije, mekše nego u sredini te faze. Smatram da u odnosu na monofil pletenica ima niz prednosti, uz samo jednu manu što više haba pribor, prvenstveno mašinicu. Osim toga, udarce ribe koje jedva osetimo preko pletenice, na monofilu èesto ni ne „registrujemo“. Riba vaðena preko pletenice se ribolovcu èini mnogo veæa jer se njeni begovi i borbenost mnogo bolje prenose. Kod zakaèenog smuða kojeg zamaramo preko pletenice možemo saznati da li je riba dublje zagrizla mamac, ili je jedva zakaèen za ivicu èeljusti. Kad smuð dublje proguta varalicu, prilikom njegovih cimanja glavom pletenica mu struže preko zuba što ribolovac može da oseti. Osim boljeg kontakta sa varalicom pletenica naspram monofila poseduje još mnoge prednosti, koje se lakše uoèavaju sa dužim vremenom korišÃ¦enja ove vrste ribolovnog pribora